Diskus hernija je posledica degeneracije pločica između pršljenova

Diskus hernija se prepoznaje po grčevima u leđnim mišićima i bolu, koji nekad  počinje u leđima pa se spušta duž nogu do listova ili stopala

Diskus hernija, poznata i kao lumbalna, slabinska diskus hernija, posledica je pomeranja diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, usled čega dolazi do uklještenja nervnog korena. Stanje je posledica starenja, ali i nepravilnog položaja kičme pri dugotrajnom sedenju. Diskus hernija se najčešće leči na konzervativni način, a  stručnjaci upozoravaju da je lečenje dugotrajno i da zahteva dosta truda i upornosti.

Kičma je podeljena na četiri dela

Kičma je sastavljena od 33 pršljena, koji su odvojeni sunđerastim diskovima. Podeljena je na četiri dela. Prvih sedam pršljenova nalazi se u cervikalnom delu kičme u vratu, torakalni deo kičme čini 12 pršljenova u predelu grudnog koša, a lumbalni deo ima pet pršljenova u donjem delu leđa. Sakralna kičma je sastavljena od 5 pršljenova, koji se nalaze ispod struka, a uključuje i četiri pršljena koji čine trtičnu kost.

Diskus hernija je povezana sa starenjem

Na lumbalnom delu kičma je sastavljena od pet koštanih segmenata u donjem delu leđa. Diskusi su želatinozne pločice između pršljenskih tela koje štite međupršljenske zglobove. Kada se beba rodi sadržaj vode u diskusima  iznosi oko 88 odsto. Ovaj sadržaj se starenjem smanjuje, pa diskusi nisu elastični kao u mlađem životnom dobu. Usled manjka tečnosti dolazi do degeneracije diskusa. Na ovaj proces osim starenja utiču i neke loše životne navike, kao što su dugotrajno sedenje ili težak fizički rad.

Protruzija diska izaziva pritisak na živac

Protruzija diska je stanje kada se kičmeni disk pomakne iz ležišta između pršljenova. Usled toga dolazi do pritiska na živac. Moguće je i da disk, koji je izašao iz svog prirodnog ležišta, pritisne živac ili kičmenu moždinu i da dođe do pojave bolova, ukočenosti ruku ili nogu. Smatra se da je protruzija diska najčešće posledica manjka fizičke aktivnosti, dugotrajnog sedenja u nepravilnom položaju ili ponavljajućih pokreta, na primer kod fabričkih radnika.

Koji su simptomi diskus hernije?

Diskus hernija je uglavnom locirana na donjem lumbalnom delu kičme, posebno između četvrtog i petog lumbalnog pršljena i između petog lumbalnog pršljena i prvog sakralnog pršljena. Bolesti lumbalnog diska uglavnom su posledica starenja, ali i nekih povreda. Simptomi bolesti lumbalnog diska variraju, u zavisnosti od toga koji disk je zahvaćen promenama.

Pacijenti se najčešće žale ne bolove u leđima, koji nekada traju kraće ili duže vreme. Bol se pogoršava sa kretanjem, posle kašlja, kijanja ili tokom dužeg stajanja. Dolazi do pojave grčeva u leđnim mišićima, nekad bol počinje u leđima pa se spušta duž nogu do listova ili stopala. Javlja seutrnulost i bol u stopalima ili nogama. Bolesnici se žale i na slabost mišića, a usled uklještenja nerava mogući su i problemi sa bešikom ili crevima. Simptomi su često slični simptomima i znacima i drugih bolesti, zato stručnjaci savetuju da se u slučaju bolova ili pojave nekih od ovih simptoma obratimo stručnjaku kako bismo dobili pravu dijagnozu.

Dijagnostika bolesti lumbalnog diska

Pored fizikalnog pregleda bolest se dijagnostikuje i rendgenskim snimkom, magnetnom rezonancom. Kompjuterizovana tomografija daje detaljniju sliku organa i tkiva u odnosu na rendgenski snimak.

Kako se leči diskus hernija?

Konzervativni pristup je prva linija lečenja bolesti lumbalnog diska. Pacijentima se savetuje mirovanje, pravilno držanje tela, fizikalna terapija koja može uključiti lečenje ultrazvukom, masažu, određene vežbe. Savetuje se kontrola telesne težine, bolovi se mogu kontrolisati lekovima. Ukoliko nema pomaka i ako se stanje komplikuje savetuje se operacija, koja je poslednja opcija.

Prevencija i saveti za umanjenje bola

Bolesti lumbalnog diska mogu izazvati bol u leđima i nogama i uticati na svakodnevne aktivnosti. Stanje se može prevenirati redovnom fizičkom aktivnošću, ali i ispravnim držanjem tela. Konzervativna terapija zahteva mnogo truda i strpljenja. Tretmani, ipak, mogu smanjiti bol i umanjiti mogućnosti za dalja oštećenja lumbalnog diska. Stručnjaci naglašavaju da i konzervativna terapija i operacija zahtevaju vreme, poboljšanja se ne mogu osetiti preko noći.

Pacijentima se preporučuju zaštitni položaji koji mogu umanjiti bolove i sprečiti dalje degeneracije. Ukoliko se posao obalja u stojećem položaju radna površina trebalo bi da bude u visini struka. Sedi se uspravnih leđa i nogu rastavljenih u širinu kukova. Stopala su na podu i kolena su savijena pod pravim uglom. Savet je i da se lumbalno područje zaštiti jastukom ili manjim urolanim peškirom. Podlaktice moraju biti smeštene na sto. Na svakih sat vremena potrebno je napraviti malu pauzu i prošetati.

Kada se nosi teret kičma ne sme biti savijena na jednu stranu. Teži predmeti se naslone na telo, po mogućnosti teret treba rasporediti na obe ruke. Preporuka je da se spava na boku sa savijenim kolenima, između kojih je postavljen mali jastuk.

Leave a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *