Čaj od ŽALFIJE- Protiv kardiovaskularnih i oboljenja jetre, bolova u leđima, upale mokraćnih puteva… (recepti)

Žalfija je livadska biljka koja raste po kamenitim mestima u obliku žbuna, ali se u poslednje vreme sve više uzgaja u vrtovima zbog eteričnog ulja. Najlakše se razmnožava semenom. Odgovara joj topla klima i suvo zemljište. Ne podnosi vlagu i niske temperature.

 

Njeno stablo može biti visoko od 30 do 90 cm. Koren je jak, razgranat i sastoji se od velikog broja žila. Listovi su dugački, srebrnozelene boje i prekriveni su dlakama. Cvetovi su plavkasto-ljubičasto-beličasti i udruženi su u cvasti. Cveta od juna do avgusta, a seme sazreva u avgustu i septembru. Preporučljivo je da se listovi i mlade grančice beru od maja do jula.

Žalfija je bila jedan od glavnih sastojaka smese za balsamovanje egipatskih faraona. Pre 2000 godina, Rimljani su je koristili za lečenje, a stari Grci su je smatrali svetom biljkom. U srednjem veku su se od nje pravili ljubavni napici. Franački kralj, Karlo Veliki, je naredio da sva državna imanja gaje lekovito bilje, na prvom mestu žalfiju. Do pojave antibiotika, čaj od žalfije se davao obolelima od tuberkuloze.

 

Od žalfije se koristi samo list koji u maju sadrži najveću količinu lekovitih tvari. U njemu se nalazi eterično ulje. Mora se sušiti u hladovini, u prostorijama u kojima je temperatura 40°C i ima prirodne ventilacije.

O njenoj važnosti govori latinska poslovica: „Cum moriatur homo, cui salvia crescit in horto?“ koja u prevodu znači: „Zašto da umre čovek kome u vrtu raste žalfija?“

Ima značajnu primenu u medicini jer ulazi u sastav mnogih lekova i u fitoterapiji jer pomaže kod lečenja Alchajmerove bolesti. Eterično ulje se koristi u proizvodnji parfema, šampona, sapuna i drugih kozmetičkih preparata. U prehrambenoj industriji je zastupljena kao začin. Može se upotrebiti suva ili sveža. Od suve se kuvaju vina, čajevi, sirća, tinkture, med, masti, itd.

Leave a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *